Љубав, породица, деца
НАДА, ВЕРА, ЉУБАВ
Човек пете расе се упознао с таквим појмовима, као што су Нада, Вера, Љубав,
које су, може се рећи, рођене сестре, које служе за профињење људских осећања и разумевања.
Управо овај редослед - Нада, Вера, Љубав – одговара њиховој енергетској моћи,
и пре свега изражава осећања. То је, пут развоја суптилних основа душе, од простог ка сложеном.
У људском смислу они изражавају једно, у космичком – друго. Иза свега што је
обично скривају се дубоки енергетски процеси. Али почећемо од обичног.
Речник руског језика Ожеговог даје следећу дефиницију речи «нада»:
«То је очекивање, увереност да ће се остварити нешто радосно, пријатно.»
Нада је млађа сестра Вере, то јест, односи се на нешто што још није ојачало,
још није прешло у највиши квалитет. Човеку се у почетку даје Нада, а путем ње он већ стиже до снажнијег и јачег осећања, то јест до Вере.
А од ње се креће према још већем и јачем, то јест ка Љубави.
Није могуће да се човек у животним тешкоћама оријентише без далеке светлости
светионика, која показује правац кретања, и зато му је дата нада, као нешто далеко, недостижно, али што се жели и што спасава,
чему душа мора да стреми у ноћној тами.
Нада је увек нешто прекрасно, светло, што обећава срећу и смирење,
што испуњава душу чистотом.Она помаже човеку да у тешким данима искушења сачува своје најбоље особине, да остане човечан усред
дивљаштва и безобразлука средине која га окружује, помаже не само да се преживи, него и да се сачувају највиши духовни квалитети у
мраку и блату живота. И док се човек нада, он се бори и стреми ка циљу, он плива на узбурканим таласима океана кроз низ преживљавања,
према светионику. Ако у души нема наде, она се гаси, престаје да се бори, њу обухватају силе таме и то зло, које је присутно свуда около.
Зато је Нада зрачак светлости који спасава, који душу води према Вери у себе, у
своје способности, ка Вери у своју узвишену предодређеност и Вери у то, да се увек може наћи нешто боље, узвишеније и лепше, од онога што
окружује душу датог момента.
Нада и борба за њу доводе до Вере у идеал, односно до Вере у то, да човек може
да живи много боље, него што живи сада, и да он сам може да буде савршенији и бољи него што јесте.
Вера је убеђеност у постојање нечега или у испуњење нечега. Вера је непоколебљива
увереност у реалност, која треба да се оствари у будућности.
Она се заснива на знањима, уверености у сопствене снаге,
Вера је аксиом коме докази нису потребни. Али, она долази само после дугачког пута тражења и борби, кроз спознају, кроз жељу да се
схвати и разуме нешто ново.
До јаке Вере се не долази путем чуда. Људи ће бити задивљени, запрепашћени чудом,
на тренутак ће букнути емоције, али се у души неће од чуда појавити истинска вера. Десиће се нешто моментално, што ће брзо проћи.
Вера ће се десити само душама које су припремљене великим залагањем и учењем. Веру човек добија као одговор на убеђеност да постоји
неки идеал, еталон, који му даје велику снагу да буде непобедив. Човека, који верује у нешто, тачније у идеал бољега, више није
могуће завести, намамити, победити његову душу, јер је Вера увек јача од свих оних, који се труде да је униште, убију, изгазе.
У Вери се крије велика Непобедива снага Духа. И онај, који стекне Веру
добија и Велику снагу.
Да верује и да се нада може сваки човек, који не уме да воли.
На темељу Вере у људском Духу почиње да се рађа Љубав према том идеалу,
у који неко верује. Вера је увек основа љубави. Без Вере неће бити ни Љубави; а то што је човек сматрао Љубављу, показаће се да је
проста, несигурна фатаморгана, која ће нестати чим се појаве прве тешкоће. И једино ће Вера спасити Љубав у тешким данима и данима
искушења и учиниће је заиста јаком и Великом, приближавајући идеалу и савршенству саму душу. Љубав је највиши степен развоја људског Духа.
Шта следи после Љубави?
После ње је једино савршенство. Кроз Љубав човек долази до идеала и сам
гради своју душу у складу с тим идеалом. Човек постаје стваралац сопственог савршенства, он у име Љубави усавршава своју душу према
великом идеалу с таквом прецизношћу, да сама душа постаје исти такав идеал и сједињује се с њим у својој јединственој суштини, и
зато, после Љубави следи спајање са самим идеалом, с Богом, трансформација у Највише Савршенство. То је пут човека кроз Наду,
Веру и Љубав према Највишем свету.
С енергетског аспекта, ова три појма означавају три стадијума човековог
еволуционог развојног пута.
Нада, Вера и Љубав су три стадијума човековог развоја на Земљи, његови
први енергетски Нивои или ступњеви уздизања.
Нада је најнижи енергетски ниво. Даје се људима, који су
мало остварили на путу еволуције. То су енергије које се колебају, нестабилне, непрерађене. И такав је и карактер човека. Он се
уздаје у нешто или у некога, али не у себе.
Вера је средњи енергетски развојни ниво.
Он је својствен душама које су се већ доста уздигле на еволуционом путу и у стању су да примају ту енергетику Божанственог или
Највишег, која се налази у свему што нас окружује, која је за њих већ видљива, прихваћена, као главна подршка у животу.
У овој етапи се у души стварају стабилне енергије и постојани квалитети.
Љубав је највиши енергетски развојни ниво, који
достиже човек који се налази на свом последњем стадијуму усавршавања на Земљи, после кога он прелази или у енергетско стање,
или се премешта у друге, више светове.
Душа таквог човека је хармонична, то јест акумулира пуни спектар
енергија, које су неопходне за прелазак у нови квалитет. Она напушта Земљу заувек, прекидајући ланац реинкарнација, и прелази
у вечно постојање, продужавајући развојни пут у другим димензијама.
У зависности од тога, који квалитет у човеку преовладава,
може да се процени на ком се стадијуму развоја он налази.
Постоје људи, који живе у надама и уопште ни у шта нематеријално не верују.
«Не верујем да на Земљи постоје још неки светови. Не верујем да постоје невидљива бића. Не верујем да су друге планете насељене.» –
говоре они. То су људи који се налазе на првим стадијумима развоја.
Они, који у све то верују, то јест признају мистику и разумеју,
да се у њој крију закони свемира које човек није открио, налазе се на другом стадијуму развоја.
И људи, који су од егоистичне љубави две особе прешли ка свеопштој
љубави према целом човечанству, који разумеју, шта је то највиша љубав, који су спознали њену Божанствену суштину,
достигли су трећи развојни стадијум.
Приликом одређивања развојних стадијума не треба мешати интелектуалне и
енергетске нивое, пошто на доста високом интелектуалном нивоу човек може да има веома низак енергетски ниво, и да се тек налази на
почетним развојним стадијумима (мада на вишем
поднивоу тог истог стадијума у поређењу с неинтелектуалцима).
Стога њега очекује да прође на Земљи или другим планетама дуги низ реинкарнација, да би достигао трећи енергетски стадијум.
У Космосу се цени енергетски развој, тако да онај ко жели да напредује
на еволуционом путу, треба, пре свега, да обраћа пажњу на тај процес, а затим на све остало.
ШТА СУ ВИШИ ХТЕЛИ ДА ДОБИЈУ ОД БРАКА
Мушкарац и жена су могли да живе у свету на разне начине, рецимо,
појединачно, свако сам за себе, или у таквим заједницама, у каквим живе пчеле и мрави. Али Вишима је одговарала породица, брак
између мушкарца и жене. Али шта су Они хтели да добију од брака? Извешћемо краће закључке.
Програмирајући ситуације за стварање супружанских заједница, Виши су у брак
људи уносили посебан смисао. Он није био замишљен зато да би људи помоћу њега успели да избегну усамљеност и да би једно друго
забављали заједничким животом. Небески Учитељи су у њега унели своју идеју.
Брак је требало да служи узајамном васпитавању партнера, усавршавању
њихових душа, рађању и васпитавању деце, сједињавању двоје људи заједничким циљевима. Правилан брак изграђује у душама квалитете
јединства, повезаности, узајамне заштите и бриге, то јест омогућава преживљавање индивидуа. Породица је имала обавезу да до краја
води рачуна о својим болесним, слабим, остарелим члановима, стварајући квалитете племенитости, милосрђа, саосећања, доброте и честитости.
Она је требало да учи човека да узима у обзир интересе других чланова породице, њихове материјалне и остале захтеве. То јест, породица
је била дужна, ако се правилно користи, да у душама изгради мноштво прекрасних и високих квалитета, који су усмеравали душе у позитивном
еволуционом правцу.
Брак је требало да у човеку изгради квалитете стрпљења и способност да
организује односе с било којим партнером, који је човеку дат од Бога. Управо зато, каквог год партнера да је послала судбина: слепог,
глувог, богаља или болесног, човек је био дужан да с њим живи до краја својих дана, учећи се да брине о беспомоћном, коме је потребна
посебна пажња.
Законит брак је требало да на одређени начин енергетски гради разне породице,
што је омогућавало да се с повишавањем њиховог развојног Нивоа усавршавају потребни душевни квалитети. Законити бракови су утицали на
суптилну структуру човека, градећи њене посебне особине и утичући на везе с околином. Строги бракови су подржавали чистоту нације,
генетски код, биолошку материју и њена својства. Посебна породична конструкција је омогућавала да душе акумулирају одређене особине и
да брже пролазе развојне етапе. То јест, брак је био неопходан за стварање квалитетне породичне основе.
Са своје стране, грађански бракови и било какви слободни односи између
мушкараца и жена кваре генетски код и сама наследна својства. Лутање од једног до другог партнера, многобројне везе, све то
уништава најбоље људске квалитете и води деградацији друштва.
Али оно што је најважније је да су Виши хтели да што је пре могуће добију
високо моралну људску душу.
Међутим, поставља се питање: зашто Виши допуштају да се губе својства
човековог физичког омотача, одобравајући слободне бракове?
Човечанство преживљава прелазни период, спремајући се да изврши скок у
развоју, прелазећи из пете расе у шесту, која се налази на вишем степену. А за то је потребно да душе дограде у најкраћим роковима
неке квалитете у матрици. Није могуће подићи се више, на следећи Ниво, ако се њему не одговара по квалитету, а према томе и енергетски.
Зато се прелазак своди на обавезну доградњу енергетских квалитета душе. Отуда произилазе те олакшице, које ради тог циља, човеку дају Виши.
Прво, дегенерација генетског кода биолошке материје је дозвољена само у
савремено доба у вези с тим што је физичко тело пете расе исцрпело своје могућности. Оно је било прорачунато за душу с одређеним
енергетским потенцијалом, који је она требало да достигне до краја 2000-те године. Уместо савременог човечанства наступа
шеста раса, и за новог човека је Одозго разрађен други физички омотач, који је прорачунат за развој душа моћнијег потенцијала,
који оне треба да стекну у току следећих хиљаду година. То јест, такви експерименти с губитком генетског квалитета су могући
само с оном материјом која је већ одрадила свој век. И стога то што грађански бракови продужавају да је уништавају, више нема никаквог значаја.
И друго, неке душе на рачун поновних бракова дорађују неке
енергије које им недостају. Такве индивидуе такође мењају партнере, али та промена се дешава принудно. Таквим убрзаним методом
оне допуњавају то, што би морале да дорађују у неколико реинкарнација. Али, понављамо, то је могуће само приликом смена цивилизација.
МУДРОСТ БОГА МОРА ДА СЕ ЧУЈЕ
Почевши од времена перестројке, тачније, од осамдесетих година двадесетог века,
у нашој земљи су штампа, радио и телевизија преплављени размишљањима о сексу, свакаквим изјавама и oчигледним снимцима наведене оријентације.
Постало је модерно да се говори о сексу, то значи ићи у корак с временом. О њему непрекидно говоре многи који наступају на радију и телевизији.
Неке станице на радију уопште све своје емисије заснивају само на разговорима о сексу, због чега високе душе просто не могу да их слушају.
Душа се шокира од тог прљавог брбљања које оне емитују, не схватајући своју нискост. Готово у сваком филму, који се приказује на екранима
су обнажени парови, и до крајњих граница обнажени интимни односи. Становништво на тај начин утољава своју сексуалну глад.
Покушава се да се секс рехабилитује, да се подигне на пиједестал обичних односа,
да се уведе као некаква норма и чак да се велича после толико година заборава. И у том погледу већ је успело много да се уради: ако неко
изражава противљење, на њега гледају као на ненормалног, исмевају га или просто не разумеју.
Пре него што одговоримо, шта је правилно а шта неправилно, хоћу да наведем као
примере одређена иступања и реакције слушалаца на њих.
Млади човек у телевизијској емисији „Моја породица“ од 28 новембра 1998 године
је говорио о високом моралу, који мора да постоји међу паровима који ступају у брак. „Превара и сексуални односи, који настају до
ступања у брак, морају да буду законски кажњиви“ сматрао је он. И такав морал младог човека је био запањујући наспрам свеопште
попустљивости и неморалности.
Деведесет процената људи који су седели у сали реаговало је на његов
наступ подсмехом. Лица многих присутних су изражавала очигледно неразумевање тога што он говори, као да је реч о неким архаичним стварима.
Мада је само пре петнаест година било срамота изговарати речи „проститутка и секс“. Реч „љубавница“ је сматрана номиналном речју,
мада су оне постојале, али су заузимале ниже нише и друштво их је осуђивало, јер је „знало“, да љубавница подразумева нарушавање
морала, да је то неетично и да зато не треба да постоји. Човек нема право да тежи нечему сличном, то јест не треба да тежи својој деградацији.
И ево, прошло је само десет-петнаест година, и у тако кратком року је
дошло до наглог пада морала и манира. Они, који су раније осуђивани, претворили су се у хероје дана. Баш - дана, зато што је тај „дан“ Бог
допустио због ниских душа, да би се докрајчиле оне, које су почеле да труле; да би се сравниле све, које су поцрнеле од покварености,
да касније не би жалили што их декодирају. Бог свима даје слободу деловања, и свако у животу бира то што му се допада.
Када је један од присутних на нашим првим контактима питао Више
(у почетку своје делатности ми смо говорили с члановима „Савеза“): „Да ли сексуална искуства означавају везу с Космосом или је то
чиста физиологија?“, Они чак нису хтели да одговоре на тако ниско питање. Рекли су с великим незадовољством:
„Овде је веза и с Космосом, и с физиологијом човека. То су ваши проблеми.“ – у
њиховој интонацији се осећало велико незадовољство: да одговарају на сексуално питање њима је било не само непријатно, него и одвратно.
Питања с таквом тематиком су за Њих веома ниска и Они су замолили да их више не постављамо. Треба напоменути да су сва Бића у хијерархији
Бога једнополна, и уз то ниска питања Њима доносе прљаву енергетику, због чега слична тематика није могла да код Њих пробуди уважавање
према испитивачу.
У то време, када је Вишима било одвратно да слушају о прљавим људским
интересовањима, само човечанство „Доле“ се одушевљавало слободом односа. Зато је нама било занимљиво да сазнамо, зашто и поред таквог
презирања Нискости, Виши не заустављају тај бум на Земљи. Решили смо да о томе питамо Бога.
Ми ћемо поновити, али Мудрост Бога ниске душе треба да чују више пута,
да би је осмислиле бар до десет процената.
На једном од контаката ми смо се заинтересовали код Бога, зашто Он дозвољава
процват неморала у земаљском свету; зашто се он не кажњава, и Он је одговорио овако: „Слобода је дата, да би се развратни потпуно
покварили, а морални се још више уздигли.“
Ова Његова реченица све објашњава. Слобода је дата, да би се максимално
откриле све те мане које постоје у људским душама, да би се за сваког затим припремило одговарајуће место, за ниског – ниско,
за високог – највише.
Стога у атмосфери потпуне некажњивости свако показује своје истинско
лице и поступа у складу са својом унутарњом суштином. Свако открива своју душу, ниски – ниску а високи – високу. И зато млади
човек, који се тако оштро залагао за високи морал (он сам је, међутим, кандидат наука), има високу душу, коју вређају ниске појаве.
Он има чисту душу и светле помисли, а не представља некакво патолошко одступање од друштва. То је високо морална, снажна личност,
и зато је он био једини у целој сали. Један високи потенцијал одговара хиљадама малих потенцијала, чији су носиоци слабо развијене
индивидуе. Зато су у друштву високе личности само појединци, а ниских има на милионе.
Али треба поменути Библију, која тврди, да ће Бог позвати у своје царство
небеско само 144 хиљаде људи од свих који живе на Земљи. Али на крају двадесетог века број становника је достигао пет ипо милијарди
(а у новембру 2011 године чак седам милијарди). То нам говори колико ће мизеран проценат људи, од њиховог укупног броја, прећи у
Хијерархију Бога, то јест колико је мало душа које су је достојне. Назначених 144 хиљаде душа су најдуховније, најморалније,
које су сазреле за то да служе Богу у Највишим световима. Између највиших и најнижих личности постоји обрнуто пропорцијална зависност:
што је више људи, сродних по својим моралним принципима, утолико се они налазе ниже; а што их је мање у масама, утолико су они
више по нивоу развоја.
Поред тога, Бог шаље доле, у распуштену масу појединце светлих,
узвишених душа, да би они периодично подсећали пале на то, где је Врх односа, а где је Дно, какве помисли и поступци воде ка
Богу, а какви према Ђаволу.
На крају пете расе наступа такав период, када су многе узвишене душе
већ узете, а оне које су преостале пролазе кроз последње етапе тестирања, на основу којих ће затим сваком бити суђено и одређена казна.
То јест, ако човек још увек живи на Земљи, то значи да његовој души још нешто недостаје, и могуће је, веома много тога.
Човек треба да схвати, да му Небески Учитељи пружају последњу шансу да путем добрих дела, честитости, високог морала,
акумулира последње поене, који могу да га спасу од декодирања, односно од потпуног уништења, или од вечног ропства у
Хијерархији Ђавола. Људи упорно не желе да виде, да Небески Учитељи веома сурово кажњавају, и да се Божја казна сада
испољава и путем катастрофа, и удеса, и временских непогода. Ништа се не дешава само по себи, него се извршава „рукама“ Виших.
Врши се суд. Али људи су слепи и не виде суштину онога што се дешава, не виде тај главни механизам, који све покреће.
Али, шта се то дешава данас у свету? Где су норме? Где је Врх а где Дно?
Треба рећи, да су Врх они појединци који иступају против моралног безакоња,
за његово ограничавање. Такве личности остају несхваћене, зато што је друштво до двехиљадите године потпуно деградирало због
дате му потпуне слободе воље и слободе међусобних односа. Све чистије и високе душе су углавном већ узете са Земље. Остављени су
само светли појединци у тами свеопштих сивих маса. Ти појединци служе зато да стварају опозицију јавном мњењу, која непрекидно
треба да подсећа већину, да поред њихове тачке гледишта постоји и друга, и да сви нису јединствени у својим погледима по датом питању.
ПОВЕЗАНОСТ ДЕТЕТА СА ЗНАЦИМА ЗОДИЈАКА
Човек је космичко биће због својих многобројних веза с објектима наше
васионе и, посебно, с планетама Сунчевог система. Зато се свако дете енергетски сједињава не само са Земљом, него и с другим планетама.
Прикључивање детета у моменту рођења планетарном систему омогућава да тело
комуницира с његовим објектима (Сунчевог система) на стриктно утврђени начин и да учествује у преради тих енергија, на које је
пројектован његов животни програм. Дете се прикључује планетама да би учествовало у енергетској размени, која постоји између
планета Сунчевог система.
Дете се од момента рођења, као и цела наша Земља, налази у заједничком
енергетском пољу планета Сунчевог система и самог Сунца. Заједничко поље датог планетарног система у целини формира енергетику,
која утиче на човека од најранијег тренутка његовог живота, то јест она као да се утискује у спољашњи суптилни омотач детета и
оно носи тај отисак целог живота. У том погледу човек је њихова енергетска супстанца и у потпуности одговара тим енергетским пољима,
која су била у васиони у моменту његовог рођења.
У моменту појављивања у нашем свету човек добија енергију одређеног
састава од оног сазвежђа и звезде, под којом се он родио, то јест на које се пројектовало Сунце у моменту његовог рођења.
Одатле потиче човекова веза са знацима Зодијака.
Сунце је водећа звезда, која има огроман утицај на човека. Сунчева енергетика,
удружујући се на одређен начин с енергетиком сазвежђа, под којим се дете рађа (Риба, Ован, Бик, Вага, Лав и тако даље),
оставља отисак на човеку, због чега он стиче посебан квалитет. Зато астрологија поклања посебну пажњу знацима Зодијака,
међу којима се налази сунце у моменту рођења детета. То све формира одређене биоритмове и дневне животне циклусе. Касније се на њих
надовезују месечеви циклуси с периодом од 29,5 дана, сунчеви циклуси с периодом од 365,25 дана и циклуси планета с периодима који
одговарају времену њиховог окретања око Сунца. Сума њихових енергетика даје праву слику утицаја планета, звезда и Сунца на човека
у току целог његовог живота. Утицај се састоји у енергетској размени енергија између њих, што производи одређени резултат.
Тако да ми видимо колико је процес појављивања душе у материјалном
свету вишесложан по својој енергетској повезаности. За васиону је такво тело микрочестица. Али наше познавање процеса који се у
њој дешавају, омогућава да се схвати сложеност структуре наше планете и васионе. Човек је сложен, а све остало је још сложеније.
Деца разних раса и нација, будући да су прикључена једним истим планетама,
радиће с различитим спектрима енергија, чак и ако би се сва родила истог дана, у исто време и у једном месту на Земљи (у истој болници).
То је повезано с њиховом суптилном конструкцијом, која зависи од нација и раса, а такође и с акумулацијом одређених квалитета у матрици
и с подређеношћу душа разним хијерархијским Системима Бога.
Свака нова душа која се рађа на Земљи, у складу с прорачунима Виших Система
стриктно се распоређује у односу на друга тела у свету. Тај прорачун је веома тачан, и без њега се ни једна душа не спушта у земаљски свет.
Помоћу прорачунавања се врши повезивање енергетике душе, којом она располаже у датом моменту, с енергетиком планете у почетној тачки
Земље, с друштвом, биљним и животињским световима и планетама Сунчевог система. То је сложени прорачун, који повезује многе процесе
у целину. И он је веома важан, зато што ће та енергија, која ће у моменту рођења проћи кроз тело новорођенчета, суштински утицати
на његову даљу судбину. Такође, сва та укупна енергија од других планета је одређено пуњење за физичко тело детета, и од ње ће
зависити његов тонус целог живота. Зато је астрологија као наука дата људима, да би они такође напредовали у развоју у том правцу
и да би учили да се енергетским процесима повезују с окружењем.
За оваплоћење душе у земаљски свет има значаја не само место, него и време рођења.
У хијерархијском Систему, задуженом за душе, постоји нека врста графика, који
садржи карактеристике сваког земаљског часа, минута, сваке секунде и према том графику се обједињавају енергије времена и душе
која се спушта. Сличне карактеристике графика формирају конкретан програм човека, то јест дефинишу, каква треба да буде
индивидуа која ће се родити одређеног часа и одређене секунде, по својим енергетским и чисто људским показатељима.
Место рођења човека се одабира комбиновањем развојних потреба Земље,
саме душе, а такође и циљева Виших Личности.
Све везе се тако остварује на основу прорачуна Виших.
Потпуна повезаност с планетама Сунчевог система се простире даље у дубину на
органе, који се такође енергетски повезују с тим истим планетама. Сваки становник Земље ће се родити у свом знаку Зодијака, под својом
звездом, у складу с прорачунима Виших Система. Зато се он од тренутка рођења повезује с васионом и планетама одређеним енергетским токовима.
Свака планета Сунчевог система је оријентисана на рад с енергијама одређеног
фреквенцијског дијапазона. Зато се на Земљу уводи толико зодијачких типова људи колико има планета у Сунчевом систему.
Људи су с планетама Сунчевог система повезани знацима Зодијака.
Сваки од знакова представља одређени дијапазон енергија, с којима душа ради. Различити знаци формирају различите квалитете у
матрици душе, због чега људи различитих знакова имају посебне типове карактера. У току еволуције Земље број знакова се
увећавао, што је било повезано с повећавањем броја развојних Нивоа, које је наша планета пролазила.
Сада у астрологији постоји 12 знакова Зодијака и 12 типова људи.
Виши су одредили ту бројчану законитост за пету расу људи на Земљи. Та законитост је повезана с начином живота дванаест типова
људи, с функционисањем годишњих доба и многим другим. Људи имају дванаест месеци у години, а они су повезани с разним енергијама
којима планета управља. То јест 12 знакова Зодијака је повезано са суптилним структурама планете и оним процесима, који се у њој дешавају.
Сада се мењају суптилне структуре планете, и зато се додаје још један,
тринаести знак Змијоноше. Он почиње да ради с новим енергијама космоса.
У Сунчевом систему има 12 планета. А у вези с тим што Земља прелази на
нови Ниво развоја и додају јој се нови суптилни омотачи, које ће она морати да испуни енергијама виших типова наредног дијапазона,
додаје се тринаести знак Зодијака и према томе ће се и појавити и људи датог знака. А у Сунчевом систему ће се укључити у рад
тринаеста планета, радећи с новим дијапазоном енергија. На тај начин еволуциони развој човечанства на Земљи постаје сложенији.
А то је, са своје стране, повезано с додавањем суптилних омотача и с
душама људи. У шестој раси ће се рађати деца која више неће имати седам омотача, него девет. Такође, нова енергетска тела ће се
пунити енергијама следећег спектра.
Због тога што наша планета развијајући се мења дијапазон енергија,
повишавајући свој Ниво, у различитим временским периодима се рађа више људи једних или других знакова. На пример, крајем двадесетог
и почетком двадесетпрвог века највише су се на Земљи рађала деца-Јарци. Узрок томе је било то што су у том прелазном периоду
хијерархијски Системи спуштали на Земљу веома велику количину енергије да би планета прешла на нови, виши Ниво развоја.
А то значи рад с моћнијим типовима енергија. Али пошто је све узајамно повезано, чим планета прима већу количину енергија,
потребни су јој и људи, који би преузимали на себе тај велики обим енергија и прерађивали га, емитујући јој одговарајућу количину.
То јест, ради прерађивања великих енергетских обима потребни су људи активни у животу, изграђени на посебан начин. А међу знацима
Зодијака такви људи су Јарци. Они су способни да примају и прерађују много енергија. Све то је и доприносило да се повећава број деце-Јараца.
У наведеном периоду се најмање од свих рађало Водолија. Њима, напротив,
дају мање енергије, зато што оне у том периоду не треба да буду активне. Оне су дужне да се усредсреде на стваралачке процесе.
Али временом ће се тај однос променити, што значи да ће се променити квалитативна оријентација рођене деце, сагласно новом времену.
Сваки знак доноси планети посебне типове енергија, и зато је потребно
да се периодично више ради час с једним знаком, час с другим. То је повезано с развојем Земље, с процесима који се дешавају у њој и на њој.
И Виши на основу прорачуна непрекидно регулишу количину људи једног или другог зодијачког знака, који се спуштају у облику новорођенчади.
Међутим, постоје и деца с нетипично израженим знаком Зодијака, која се
рађају на граници два астролошка знака. То нам говори да ће она моћи да изаберу: да остану у старом знаку, да се баве старим
активностима, или да закораче у ново и да освајају енергије следећег развојног Нивоа. Избор је на човеку.
Дијапазон енергија, с којима душе раде је огроман, јер се односи на
планете целог система (Сунчевог); човеков мозак није у стању да идентификује све његове (дијапазона) компоненте, али је за њега
важно да схвати општи принцип дејства космичких интеракција.
Стога, рођење детета никада није произвољно. Оно има за циљ сложену
шему узајамних веза с космосом у самом тренутку рођења и зато сами људи не могу ни једно дете да препусте судбини.
ЗБОГ ЧЕГА СУ ПОТРЕБНИ МОРАЛ И ЕТИКА
Религија је увек подржавала у друштву морал и законитости. Али зашто је она у
току многих векова радила на високој етици, дајући десет заповести, као фундаменталне принципе, на којима је требало да се заснивају
сви други односи међу људима.
Бити моралан, етичан, за човека значи акумулирати у ћелијама матрице душе
одређене позитивне квалитете. Њима супротни квалитети, аморалност и неетичност се граде на негативним енергијама.
Етика и морал су ти квалитети, који помажу човековом организму да ради
у том оптималном режиму, који обезбеђује испоруку висококвалитетних производа, то јест високофреквентне чисте енергије.
Сви закони и норме воде човека ка идеалу, ка духовном савршенству,
профињавајући не само његово понашање, него и суптилну структуру. А то савршенство се и састоји у емитовању чисте енергије од
стране организма, те фреквенције која је потребна Богу. То јест постоји највиши квалитет енергија, које сакупљају хијерархијски
Системи за своје потребе. Ако дрво производи кисеоник за човека, животиње дају одређене производе (месо, кожу, млеко, јаја),
онда човек производи енергију за Виши свет, и у том погледу се може рећи, да он не живи сасвим паразитски. Свако биће мора да
даје свету то, што користе виши планови за своју животну делатност. То је основна законитост постојања мултидимензионалних светова.
Етика и морал су одређени скуп закона и норми понашања човека, који
диктирају како човек може и треба да се понаша, да би постао високопоштован, то јест да би достигао највишу границу датог људског
Нивоа. Етика и морал стварају веома стриктан режим рада једног таквог механизма, као што је у датом случају човеков организам.
Када се у потпуности повинује том режиму он је способан да испоручи производе највишег квалитета у виду високофреквентне енергије.
Ето зашто се проповедају висока етичност и морал – они дају високофреквентну енергију за Космос, за Бога, и истовремено
усавршавају самог човека. Кршењем морала и законитости, као што је грешност, организам ствара прљаве енергије, а њиховим
поштовањем омогућава производњу чистих енергија. Ето такав задивљујући механизам је положен у човека и у његове везе са спољашњим законима.
Према томе, извешћемо основни закључак.
Морал и етика представљају режим рада човековог организма, који
обезбеђује да он производи високофреквентне енергије.
У датом случају је приказан унутрашњи процес енергетских токова и
њихове производње: у човековом физичком телу се крећу позитивне и негативне енергије. Њих стварају добри и лоши поступци,
а такође и процеси вишег реда, који раде на специфичан начин. Зато се и религија, борећи се за етичност, у крајњој линији
борила за квалитет енергије коју производи људски организам.
Осим тога, увек треба памтити, да у свакој сфери човекове делатности
постоји свакодневна (или социјална) страна, коју он најбоље разуме, и физичка, на основу које функционише његово тело, радећи с
енергијама. Сваки квалитет човекове душе се акумулира на основу одговарајућих дејстава: храброст се појављује на основу
активности борбе, сликарски таленат се заснива на упорном савладавању основа цртања, љубав, на основу непрекидне бриге о другом и тако даље.
Али како моралне норме регулишу да човек сакупља у матрицу и суптилне
омотаче позитивне и негативне енергије?
Ако индивидуа извршава активности у складу с високом етиком
која је установљена у друштву, она акумулира позитивну енергију; ако пак она поступа супротно законима морала и етике, онда
суптилни механизми њеног организма производе негативну енергију, и она се развија у минусном смеру.
Грађански бракови, нарочито, у многоме доприносе последњем.
Сама чињеница избегавања законитих односа, то јест заобилажење закона клизавим путем, је већ грех. Сједињавање пара ради
секса је такође грех, пошто секс Виши нису дали човеку за задовољство, он је требало да служи само за рађање деце. Стога
његова употреба у другом циљу, односно за добијање животних радости, сведочи о бављењу ниским инстиктима, а то је одлазак
у животињски свет, испуњавање астралног омотача прљавим енергијама.
Виши ништа толико не осуђују, као сексуалне односе, које човек
користи за радост. Подсетимо још једном, како су Они казнили Содому и Гомору, Атлантиду, како су потопили око 250 хиљада
људи у Југоисточној Азији у наше време. То је било подручје у коме су цветали разврат и проституција. Огромним таласом су
спрали с лица Земље оне, који су Космосу доносили прљаве енергије. Сличним катастрофама Виши подсећају цело човечанство на
постојање кажњавања Одозго и на то, да Они прате Одозго све и у датом случају нису задовољни људима, али човек због своје
заслепљености, непросвећености и жудње за задовољствима не жели да примећује те знаке, сматрајући да су то само
катастрофалне случајности. Виши могу дуго да трпе, али Њихово стрпљење није безгранично.
Само страх приморава човека да се понаша тако, како захтевају
закони и Виши Учитељи. Међутим, повлађујући својим жељама, он често прибегава лукавствима, греши у тајности, убеђен да
његове активности нико неће приметити. Али не постоји ништа, чак ни мисао, која се може сакрити од Виших.
(Напомена:Избор цитата извршила Даница Митровић.)